Ne postoji lak naèin da se pomirite sa gubitkom bliske osobe koja je izvršila samoubistvo. Ovde æete naæi informacije za koje se nadamo da mogu pomoæi da se težak gubitak uèini malo manje bolnim. Drugi izvori koji Vam mogu koristiti su nabrojani u delu Pomoæ i podrška

Molimo izaberite jedno od dole nabrojanih poglavlja:

Reakcije i emocije

Potrebe

Pomoæ i podrška

 

Reakcije i emocije

Izvori pomoæi

Centri za pomoæ nude iskrenu emotivnu podršku svakome ko je u krizi. Gubitak bliske osobe stvara intenzivan bol i tugu, a ako je ta osoba izvršila samoubistvo, to èesto izaziva razlièite reakcije i emocije. Ožalošæenost uzrokovana samoubistvom je dugotrajnija. Šok, društvena izolacija i oseæaj krivice su èesto veæi i element izbora otvara bolna pitanja.

Možete iskusiti nešto ili sve od dole nabrojanog:

Izvori pomoæi

Centri za pomoæ nude iskrenu emotivnu podršku svakome ko je u krizi. Gubitak bliske osobe stvara intenzivan bol i tugu, a ako je ta osoba izvršila samoubistvo, to èesto izaziva razlièite reakcije i emocije. Ožalošæenost uzrokovana samoubistvom je dugotrajnija. Šok, društvena izolacija i oseæaj krivice su èesto veæi i element izbora otvara bolna pitanja.

Možete iskusiti nešto ili sve od dole nabrojanog:

Intenzivan šok

Oseæaj šoka i neverice koji prati ovakvu smrt može biti veoma intenzivan. Zajednièki aspekt patnje je vraæanje na slike smrti, èak i ako osoba nije bila oèevidac. Nalaženje tela može biti drugi traumatièan i neizbrisiv dogaðaj. Prirodna je i potreba da u mislima više puta ponavljate slike smrti i oseæanja koje one stvaraju.

Preispitivanje - zašto?

Ožalošæenost zbog samoubistva èesto ukljuèuje dugotrajno traženje objašnjenja tragedije. Mnogo ljudi na kraju prihvati da u stvari nikada neæe znati pravi razlog. U traženju objašnjenja èlanovi iste porodice mogu imati potpuno razlièite ideje o uzroku samoubistva. Ovo može dovesti do napetosti u porodiènim odnosima, posebno ako je prisutan i element krivice.

Preispitivanje - da li se moglo biti spreèiti?

Uobièajeno da se ljudi uvek iznova preispituju kako je smrt mogla biti spreèena i kako je voljena osoba mogla biti spašena. Sve može izgledati bolno jasno u retrospektivi. «Šta ako» može iæi u nedogled. Premotavanje dogaðaja je prirodan i neophodan naèin da se nosite sa tim šta se dogodilo. Istraživanja pokazuju da neki ljudi koji su pretrpeli gubitak zbog samoubistva imaju veæi oseæaj krivice, samo-optuživanja i samo-ispitivanja nego oni koji su pretrpeli gubitak na neki drugi naèin.

Napuštenost/odbaèenost

Možete iskusiti oseæaj odbaèenosti. Uobièajen je oseæaj da ste napušteni od strane nekoga ko «odabere» da umre.
"Uznemiravalo me je to da nije došao da razgovara sa nama. Mislim da smo svi oseæali bes u nekom momentu. Razmišljaš: «Kako je mogao ovo da nam uradi?»".

Sestra muškarca koje je oduzeo sebi život.

Samoubilaèki strahovi i oseæanja

Oèajanje je prirodan deo tugovanja, ali posle samoubistva voljene osobe oèaj može biti združen sa strahom za sopstvenu bezbednost. Identifikacija sa nekim ko je sebi oduzeo život može biti ozbiljna pretnja za sopstveni oseæaj sigurnosti. Možete oseæati veæu uznemirenost nego osobe koje su doživele gubitak na drugi naèin i biti podložniji samoubilaèkim mislima.

Pažnja medija

Samoubistvo ili drugaèija neoèekivana smrt može privuæi pažnju javnosti. Istraga koju može nalagati zakon skreæe pažnju na osobu koja je umrla i bliske roðake i prijatelje. Pažnja medija može biti veoma stresna za ožalošæene roðake i prijatelje, posebno ako se o smrti obaveštava na neosetljiv i neumestan naèin.

Sramota i izolacija

Društveni stavovi prema samoubistvu se menjaju, ali još uvek mogu ogranièavati dostupnu pomoæ. Æutanje drugih može ojaèati oseæaj sramote, stida i razlièitosti. Ako odnos drugih prema samoubistvu obeležava smetenost, nelagodnost i izbegavanje, možete imati intenzivan oseæaj izolovanosti. Možete biti uskraæeni za moguænost da govorite, da se seæate i uzdižete sve aspekte života i liènosti voljene osobe. Možete oseæati i snažnu potrebu da zaštitite voljenu osobu i sebe od osuðivanja drugih.

Žena koja je pisala o smrti svoga sina je istakla da nam nikada nije reèeno šta da kažemo nekome ko je doživeo samoubistvo u porodici. Želela je da èuje isto što bi mogli reæi bilo kome drugom ko je doživeo smrt bliske osobe: «Veoma mi je žao zbog Vašeg gubitka. Ako mogu bilo šta da uradim za Vas...Ako želite da prièate o tome, znam da saslušam. Imam rame za plakanje.»

© The Royal College of Psychiatrists 1997
Preuzeto iz «Informacije o žalosti» autora Kate Hill, Keith Hawton, Aslog Mlmberg i Sue Simkin
Predstavljeno uz ljubazno dopuštenje «The Royal College of Psychiatrists»

Potrebe

Konsultovana grupa Kanaðana koja je doživela gubitak zbog samoubistva je oseæala potrebu za podrškom i pomoæi:

  • da postavi samoubistvo u pravu perspektivu
  • da se nosi sa problemima prouzrokovanim samoubistvom
  • da se oseæa bolje u vezi sa samim sobom
  • da govori o samoubistvu
  • da dobije stvarne informacije o samoubistvu i njegovim posledicama
  • da pronaðu bezbedno mesto da izraze svoja oseæanja
  • da razumeju i da se nose sa reakcijama drugih ljudi na samoubistvo
  • da dobiju savet o praktiènim/socijalnim stvarima

© The Royal College of Psychiatrists 1997
Preuzeto iz «Informacije o žalosti» autora Kate Hill, Keith Hawton, Aslog Malmberg i Sue Simkin
Predstavljeno uz ljubazno dopuštenje «The Royal College of Psychiatrists»

Pomoæ i podrška

Kada je vreme da dobijete pomoæ?

Žalost je muèna i iscrpljujuæa. Nije uvek lako odluèiti kada bi moglo biti vreme da se dobije pomoæ. Možete se odluèiti da potražite pomoæ ako:

  • se i dalje oseæate umrtvljeno i prazno nekoliko meseci posle smrti
  • ne možete da spavate ili imate noæne more
  • oseæate da ne možete da savladate intenzivna oseæanja kao što su iscrpljenost, zbunjenost, uznemirenost ili panika, hronièna napetost
  • Vas savladaju misli i oseæanja koja je donela smrt voljene osobe, npr. bes, krivica, odbacivanje
  • oseæate potrebu da podelite svoju žalost ali nemate s kim
  • ste konstantno aktivni da bi iskljuèili oseæanja (npr. sve vreme radite)
  • shvatite da preterano pijete ili uzimate lekove
  • shvatite da brinete i razmišljate o sopstvenom samoubistvu
  • oseæate strah da su oni oko Vas ranjivi i da ne mogu da se bore

Neki izvori podrške i kako Vam oni mogu pomoæi:

Grupe za samo-pomoæ

Vam omoguæavaju da sretnete i podelite oseæanja i iskustva sa drugima i može Vam pružiti potvrdu.

Lokalni lekari

  • mogu saslušati, razgovarati i ponuditi emotivnu podršku
  • mogu Vam pomoæi sa problemima kao što je nesanica, uznemirenost ili depresija
  • mogu Vam preporuèiti druge izvore pomoæi

Podrška æe varirati od lekara do lekara. Tokom kratkog sastanka, nije uvek moguæe razgovarati o tome šta se desilo. Možete pisati svom lekaru pre sastanka da bi to rešili.

Konsultovanje

  • pruža više vremena da govorite o dogaðajima ili dugotrajnu podršku
  • ne prisiljava Vas da kopate po prošlosti, nego nudi pomoæ za emotivnu krizu i životne promene sa kojima se možda suoèavate
  • može biti olakšanje zato što Vam omoguæava da razgovarate sa nekim ko je stranac u bezbednom okruženju

Religija

  • može biti izvor snage i podrške ako imate religiozna ubeðenja
  • lokalne verske voðe mogu biti dragocen izvor podrške

Centri za pomoæ

  • pružaju tajnu pomoæ svakome ko je u žalosti ili oèajanju ili ko možda ima samoubilaèka oseæanja. Za traženje pomoæi u Vašoj blizini kliknite ovde.

Organizacije specijalizovane za teške gubitke
Neke organizacije za teške gubitke su nabrojane na sledeæim linkovima:

Meðunarodna asocijacija za spreèavanje samoubistava
www.med.uio.no/iasp/english/cs.html

Amerièka asocijacija za nauku o samoubistvima
www.suicidology.org/displaycommon.cfm?an=6

Kanadska asocijacija za spreèavanje samoubistava
www.casp-acps.ca

Izvori u Velikoj Britaniji

Kompletna lista organizacija za teške gubitke u Velikoj Britaniji, kao i korisne knjige, je data u punoj verziji «Royal College of Psychiatrists bereavement pack» („Informacije o žalosti psihijatara Royal College"). Za download dokumenta u pdf formatu kliknite ovde.

© The Royal College of Psychiatrists 1997
U velikoj meri preuzeto iz «Informacije o žalosti» autora Kate Hill, Keith Hawton, Aslog Malmberg i Sue Simkin
Predstavljeno uz ljubazno dopuštenje «The Royal College of Psychiatrists»